1. januara 1995. godine, posle skoro dve godine pristupnih pregovora, Austrija je zajedno sa Švedskom i Finskom pristupila Evropskoj uniji. Entuzijazam i podrška su bili veliki, a privreda je posebno cvetala. Međutim, tokom decenija se širilo razočaranje, za koje nema baš mnogo razloga.
Proces je započet 17. jula 1989. godine zahtevom Austrije za pridruživanje (tadašnjoj) Evropskoj zajednici (EZ). Ministar spoljnih poslova Austrije Alojz Mok (OVP) poslao je „Pismo Briselu“ u kojem je austrijska vlada zvanično zatražila prijem Austrije u EK.
Nakon što su Savet i Komisija odobrili pristupanje Austrije, pregovori o pristupanju su zvanično mogli da počnu 1. februara 1993. godine. Više od godinu dana kasnije, 1. marta 1994. godine, Mok, koga su zvali i „mister Evrope“, euforično je pozdravio postignuti sporazum o pristupanju Austrije Evropskoj uniji rečima „Austrijski put ka Evropi je slobodan“.
Pročitaj još: Balska sezona u Austriji – bečka privreda očekuje prihode od 190 miliona evra
Ekonomske prednosti kao preporuka na izborima
Dve vladajuće stranke SPO i OVP, su posebno kroz angažman tadašnjeg kancelara Franca Vranicki (SPO), vicekancelara Erhard Busek (OVP), Mok i državne sekretarke za evropska pitanja Brigitte Ederer (SPO), vodili kampanju za pristupanje EU. Posebno su istakli i reklamirali ekonomske prednosti zajedničkog unutrašnjeg tržišta EU.
FPO pod vodstvom Jorga Haidera izjasnio se protivila pridruživanja. Iako je Slobodarska partija u početku podržavala pridruživanje, njihov veliki kontraargument bio je strah od birokratije i centralizma u Briselu. Zeleni pod tadašnjim predsednikom Peterom Pilcom i manje grupe na levom političkom spektru takođe su bili protiv pristupanju.
Referendum veliki uspeh
Evropski parlament je 4. maja takođe dao zeleno svetlo, otvarajući put za referendum. To se dogodilo 12. juna 1994. i bio je veliki uspeh za tadašnju vlast. Dve trećine Austrijanaca (oko 66,6 odsto) reklo je da za članstvo u EU, dok se oko 33,4 odsto odlučilo protiv.
Nekoliko nedelja kasnije, 24. juna, pristupni ugovor su potpisali Vranicki i Mok na samitu EU na grčkom ostrvu Krf. Nakon što je austrijski parlament ratifikovao ugovor u novembru 1994. godine, Austrija je pristupila Evropskoj uniji 1. januara 1995. godine.
U isto vreme kada se pridružila Austrija, pridružile su se i Švedska i Finska, pri čemu je glasanje za Austriji bio drugi najbolji rezultat posle Irske 1972. godine. Sa pristupanjem tri nove zemlje, broj država članica je porastao sa dvanaest na 15. I Norveška je prvobitno želela da uđe u EU, ali je na planiranom referendumu 52,2 odsto birača glasalo protiv ulaska.
Ekonosmki bum
Ulazak u EU doneo je prevashodno prednosti za Austriju. To se može osetiti iz prve ruke, posebno u pravu na slobodno kretanje unutar Evropske unije. Ukidanjem carinskih kontrola i pristupom zajedničkom unutrašnjem tržištu EU, privreda je takođe procvetala.
Pristup unutrašnjem tržištu štedi austrijskim kompanijama nekoliko milijardi evra godišnje na troškovima za birokratiju, čekanja na granicama i slično. Prema Privrednoj komori Austrije (WKO), mnoga srednja preduzeća posebno mogu da posluju kao dobavljači sa najvećim evropskim kompanijama zahvaljujući unutrašnjem tržištu.
Proračun WIFO-a, austrijskog instituta za ekonomska istraživanja, pokazao je da je zahvaljujući članstvu u EU spoljnoj trgovini doprineo realnom godišnjem rastu sa 0,7 odsto poena. Trgovina Austrija sa zemljama EU bila je za oko 40 odsto veća nego što je bila bez članstva u EU. Spoljnotrgovinska razmena Austrije sa zemljama današnje EU se za 30 godina učetvorostručila se.
Tržište rada dugotrajno oblikovano
Pristupanje EU imao je i na tržište rada u Austriji trajan uticaj. S jedne strane, Austrijanci mogu lakše da rade u drugim zemljama EU, a sa druge strane, austrijsko tržište rada je otvoreno za radnike iz drugih zemalja članica. Priliv je bio znatno veći nego što se prvobitno očekivalo. Posebno, proširenje EU na istok od 2004. godine donelo je mnogo novih zaposlenih.
Generalno, Austrija je od ulaska u EU postala znatno evropskija zemlja – i po broju stanovnika. U Austriji je početkom 2024. živelo više od 900.000 ljudi iz drugih zemalja EU. Više od četvrtine njih su bili Nemci, a slede državljani Rumunije i Mađarske. Nasuprot tome, više od 340.000 Austrijanaca živi u drugim državama članicama.
Skepticizam i loše raspoloženje
Prvi austrijski EU komesar Franc Fišler (OVP), koji je i sam učestvovao u pregovorima kao ministar poljoprivrede u to vreme, video je „ogroman uspon u austrijskoj ekonomiji“ kao rezultat pridruživanja EU i godina koje su usledile, kako je rekao za APA. Odobravanje Evropske unije je takođe bilo „veoma visoko“ u prvih nekoliko godina.
Prekretnica je došla sa krizom evra. Kao rezultat toga, nastalo je „veoma, veoma loše“ raspoloženje, posebno kao posledica pandemije CoV-a i početka rata u Ukrajini, kaže Fišler. Poslednjih godina EU je sve više postala „snažna projekcijska površina za sve što ne funkcioniše“, kritikovao je Paul Šmit iz Austrijskog društva za evropsku politiku (OGfE) prema APA.
Poslednjih godina postoji „anti-EU debata“, posebno u javnosti, u kome je Unija prikazana kao birokratsko čudovište i, na primer, kritikovana je nabavka vakcina i zastoj u migracionoj politici. Na unutrapolitičkom planu Austrije, to se dešavalo pre svega na račun „EU raspoloženja u Austriji“.
Novo istraživanje daje tužnu sliku
Raspoloženje se ogleda i u anketama. Podrška članstvu Austrije u EU pala je, prema novom istraživanju, na drugi najniži nivo od pristupanja. Samo 60 odsto ispitanih smatra da Austrija treba da ostane članica EU, pokazalo je istraživanje koje je Austrijsko društvo za evropsku politiku sprovelo neposredno pre početka nove godine. Samo u leto 2008. bila je niža vrednost sa 59 odsto.
Još u junu 2024. godine, 76 odsto anketiranih je izrazilo podršku članstvu u EU. Međutim, u proseku u poslednjih 30 godina, podrška za izlazak je bila samo 21,9 odsto, što je znatno ispod 33,4 odsto ne glasa na referendumu o pristupanju 1994. godine.
redakcija austrianews.rs / APA, orf.at, oegfe.at