Izložba u manastiru Klosterneuburg istražuje večnu temu odnosa vere i bogatstva.
Biblija obiluje pričama o novcu i bogatstvu: priča o talentima, ples oko zlatnog teleta, Isus koji isteruje menjače novca iz hrama. U fokusu nove izložbe u austrijskom manastiru Stift Klosterneuburg nalazi se pitanje odnosa čoveka prema novcu, moći i duhovnosti. Naziv izložbe je „Bog i novac. Umetnost između potrošnje i duhovnosti“, a spoj klasičnog i modernog čini ovu postavku posebno privlačnom. Prikazano je ukupno 75 umetničkih dela, od kojih su mnoga savremena, uključujući i nagrađene radove sa prestižne umetničke nagrade „Sankt-Leopold-Friedenspreis“.
Zlato pretvoreno u otpad
Pobedničko delo – skulptura „Cowboy“ umetnika Osame Zatara – izrađena je od uništenih novčanica u ukupnoj (bivšoj) vrednosti od 20 miliona evra, koje je obezbedila Austrijska narodna banka. Skulptura prikazuje ratnu alegoriju sa naoružanim anđelima, izmučenom decom i iznutra šupljim govečetom. Time Zatar kritikuje kult novca i nasilje koje ono proizvodi.
Tema izložbe inspirisana je citatom iz Biblije (Amos 8,6): „I otpad pretvaramo u novac!“ Kustos izložbe Wolfgang Huber objašnjava: „Proterivanje iz raja je početak ekonomije – i rodne podele rada.“
Religija i novac kroz umetnost
Kustos i kanonik manastira, Elias Carr, dodatno objašnjava biblijski kontekst: lik udovice koja daje svoj poslednji novac (Luka 21 i Marko 12) simbolizuje i moralnu uzvišenost, ali i nepravdu religijskog sistema. Isusova poznata scena isterivanja trgovaca iz hrama (prikazana na više slika iz 17. i 18. veka) osvetljava tadašnju ekonomsku moć hrama, gde su ljudi iz raznih zemalja menjali novac kako bi kupili žrtvene životinje. Reč „kredit“ potiče upravo od latinskog „credere“ – verovati.
Zlato naspram smeća – kontrast u materijalima
Dok crkveni pehari odišu zlatom i dragim kamenjem, savremena umetnost u izložbi koristi skromne, pa čak i otpadne materijale. Instalacija „M-M-M (Čovek – đubre – mamon)“ umetnice Magdalene Steiner prikazuje simpatičnog kapitalističkog balegara kako nadgleda podređenog radnika. Materijal: konjski izmet, lažni novac, lutke i otpad.
Austrijsko-meksički umetnik Enrique Fuentes koristi ostatke boja i poda iz svog ateljea za Pietu „Isus umire na krstu“. Zidove krase krstovi izrađeni isključivo od otpada.
Kolonijalizam, konzum i nejednakost
Umetnica Aurelia Meinhart u instalaciji „Bogato postavljen sto“ kombinuje zlatni servis sa nagomilanim plastičnim otpadom – gornji sloj predstavlja luksuz, dok donji ilustruje cenu koju svet za to plaća. U pozadini, austrijski pejzaž aludira na to da posledice ovog luksuza uskoro stižu i kod nas.
Assunta Abdel Azim Mohamed u radu „Trash Talking“ prikazuje omladinu oblepljenu otpadom, dok je Robert Freundov „Triebwerkschaden“ šaren i bučan prikaz industrijskog haosa. Nemačka umetnica Barbara Dombrowski u svom fototriptihu „Odeća za Afriku“ prikazuje afričku decu obučenu u rabljenu odeću iz Evrope – dirljiv kontrast između nasleđenog otpada i iskrenih dečjih pogleda.
Keramika koja upozorava
Skulptura „Kako se prostreš, tako ćeš i spavati“ (Urban Grünfelder, 2009) prikazuje goli leš sa rukama i ustima širom otvorenim od pohlepe, dok mu je umesto srca u grudima levak ispunjen sitnim kovanicama. Naspram nje stoji rezbareni „Hrist u grobu“ iz 15. veka – tiha duhovna protivteža.
Duhovno meso za 6,99 evra
Sebastian Schager u delu „God for a Budget“ parodira poznatu sliku „Žrtveni jagnje“ (Francisco de Zurbaran) tako što nudi „Božanske jagnjeće kolenice – samo 6,99 evra“. Poruka je jasna: duhovnost na rasprodaji.
Porcelanska skulptura „Barokni burger“ umetnice Julije Belove prikazuje ruke u molitvi, anđelčiće i druge religiozne simbole „servirane“ kao fast-food – spremne za konzumaciju.