1. juna 1925. godine, otvoren je aerodrom u Inzbruku – tada još na drugoj lokaciji, u gradskom naselju Rajhenau. Danas se nalazi na zapadu grada i od kasnih 1970-ih beleži snažan razvoj. Prva lokacija aerodroma bila je na tadašnjim slobodnim površinama u istočnom delu grada, gde je 1. juna 1925. zvanično pokrenut aviosaobraćaj. Prva redovna linija povezivala je Inzbruk sa Minhenom, a ubrzo su usledile i linije ka Salcburgu i Beču.
Nakon završetka Drugog svetskog rata, francuske okupacione snage prebacile su pistu na zapadnu stranu grada. Godine 1948. obnovljen je zvaničan aviosaobraćaj, a aerodrom je tada bio smešten na severnoj strani aerodromskog kompleksa. Za potrebe Zimskih olimpijskih igara 1964. godine izgrađen je novi terminal na južnoj strani, koji i danas predstavlja centralni deo aerodroma. Direktor aerodroma Marko Perneta ističe da je lokacija od tada stalno unapređivana, a da je najveći privredni uzlet došao krajem 1970-ih zahvaljujući čarter letovima u turističke svrhe. Osnivanje Tyrolean Airways 1980. dodatno je doprinelo razvoju.
Aerodrom sa prometom od skoro 40 miliona evra
Pored čarter i redovnih linija, u Inzbruku se realizuju i brojni poslovni letovi. Tokom prošle godine zabeleženo je ukupno 7.573 poletanja i sletanja, a opsluženo je više od 860.000 putnika. Zimski čarter saobraćaj i dalje je glavni oslonac finansijske stabilnosti, naglašava Perneta.
Zahvaljujući zimskom turizmu, Inzbruk uspeva da kao jedan od retkih regionalnih aerodroma u centralnoj Evropi funkcioniše bez subvencija, ali i da redovno isplaćuje dividende svojim vlasnicima – komunalnim preduzećima grada Inzbruka, samom gradu i pokrajini Tirol.
U 2023. aerodrom je ostvario promet od 38,4 miliona evra, što je rast od 31% u poređenju sa 2022. godinom, kada su se još uvek osećale posledice korona-krize. Detaljni poslovni rezultati za 2024. biće objavljeni tokom leta, ali trend rasta se, prema rečima uprave, nastavlja. I prethodna zima ocenjena je kao veoma uspešna, a cilj je da se ponovo premaši brojka od milion putnika godišnje.
Pandemija ostavila dubok trag
Pre pandemije koronavirusa, broj putnika u Inzbruku rastao je iz godine u godinu. Rekord je postignut 2019. sa 1,14 miliona putnika. Međutim, pandemija je taj trend naglo prekinula. Obustava aviosaobraćaja dovela je do višemilionskih gubitaka, navodi direktor.
Ekonomska situacija počela je da se oporavlja tek poslednjih godina. Ipak, rezultati iz predpandemijskog perioda još uvek nisu dostignuti, iako je zimski čarter skoro u potpunosti vraćen na raniji nivo.
Široka ponuda letova ka letnjim destinacijama
Pored zimskog turizma, i letnje „outgoing“ destinacije ponovo su bogato zastupljene – sa aerodroma u Inzbruku moguće je direktno putovati na brojne turističke lokacije. Ipak, problem ostaje povezanost sa velikim međunarodnim čvorištima. „To je izazov za mnoge regionalne aerodrome, ne samo za Inzbruk“, kaže Perneta, „jer nedostaje aviona, a velike aviokompanije – naročito Lufthanza – postepeno smanjuju prisustvo na manjim aerodromima.“ Nada se da će od naredne zime biti obnovljena redovna linija za Frankfurt – što bi bilo značajno i za turiste i za poslovne putnike.
Rasprave o uticaju na okolinu
Blizina aerodroma centru grada i stambenim naseljima redovno izaziva negodovanje građana zbog buke i zagađenja. U kontekstu klimatskih promena, aviosaobraćaj se sve češće kritikuje. Perneta smatra da bi zakonodavac mogao obezbediti više prostora za ekološki oblikovane takse za poletanje i sletanje, bez ugrožavanja održivosti samog saobraćaja.
Ipak, naglašava da Tirol mora imati direktnu vezu sa međunarodnim aviosaobraćajem i izražava nadu da će linija za Frankfurt uskoro biti obnovljena.
Direktor aerodroma ističe da ima razumevanja za žalbe građana. „Aerodrom nije tih“, priznaje Perneta. Pre deset godina uvedena je subvencija za ugradnju prozora sa zvučnom izolacijom. Aerodrom je do sada u te svrhe obezbedio 800.000 evra.
Milionske investicije u narednim godinama
Raniji planovi za širenje aerodroma usporeni su zbog pandemije, a ideja o hotelskom objektu pored aerodroma potpuno je odbačena. Međutim, realizacija novog bezbednosnog centra u vrednosti od 50 miliona evra – u saradnji sa Austro Control – je izvesna.
U tom objektu, koji bi trebalo da bude izgrađen istočno od terminala do početka 2030. godine, planirane su obuke za savremene sisteme kontrole letenja, a novi prostor dobiće i policija.
Potrebna modernizacija terminala i dolazne hale
Perneta ističe da postoje i nova razmatranja u vezi sa terminalom iz 1960-ih godina. Na prvom mestu, potrebna je dodatna površina zbog uvođenja biometrijske kontrole za putnike izvan EU i Šengenskog prostora.
Takođe, dolazna hala više ne ispunjava savremene standarde ni po izgledu ni po funkcionalnosti. Cilj je da se modernizacija sprovede bez potrebe za izgradnjom privremenih objekata, što bi zahtevalo dodatne milione evra.