Prema podacima AMS-a, krajem meseca je 399.199 osoba bilo nezaposleno ili uključeno u programe obuke, što predstavlja porast od 4,0 odsto odnosno 15.236 osoba u odnosu na isti mesec prethodne godine. Broj nezaposlenih raste neprekidno već od aprila 2023. godine, a nezaposlenost je sada u 32. uzastopnom mesecu ponovo viša nego godinu dana ranije. Stopa nezaposlenosti dostigla je 7,5 odsto, što je povećanje od 0,3 procentna poena.
Najviše pogođene pokrajine: Donja Austrija i Štajerska prednjače u rastu nezaposlenosti
Pogoršanje tržišta rada najviše je pogodilo Donju Austriju, gde je broj nezaposlenih porastao za 6,9 odsto, kao i Štajersku sa 5,7 odsto. Zapažen rast beleže i Burgenland sa 4,9 odsto i Tirol sa 4,0 odsto. U drugim pokrajinama povećanja su nešto blaža, uključujući Gornju Austriju sa 3,9 odsto, Salcburg sa 3,7 odsto, Vorarlberg sa 3,3 odsto i Beč sa 3,0 odsto. Kao i prethodnog meseca, Koruška je jedina pokrajina koja pokazuje gotovo stabilnu situaciju, sa minimalnim rastom od 0,7 odsto, što u apsolutnim brojkama iznosi 144 osobe.
Najveći rast nezaposlenosti među ženama
Po sektorima, AMS najavljuje najizraženiji porast nezaposlenosti u zdravstvu i socijalnim službama, gde je broj prijavljenih porastao za 16,8 odsto. Prati ga trgovina sa rastom od 7,4 odsto, sektor transporta i logistike sa 6,7 odsto i industrijska proizvodnja sa 5,2 odsto. Posebno zabrinjava rast nezaposlenosti među ženama, sa povećanjem od 6,2 odsto, znatno višim od rasta među muškarcima koji iznosi 2,1 odsto. Ministarka rada i socijalnih pitanja Korina Šuman (Korinna Schumann, SPO) naglašava da je položaj žena na tržištu rada i dalje izazovan i da je zato potrebna ciljano usmerena podrška. Prema njenim rečima, AMS godišnje obezbeđuje oko 670 miliona evra za programe namenjene jačanju zapošljivosti žena.
Slaba naznaka oporavka, ali bez jasnog preokreta
Uprkos očekivanjima o blagog oporavka tokom 2026. godine, AMS-ov direktor Johanes Kopf (Johannes Kopf) upozorava da je vidljivost pozitivnih signala još uvek minimalna. Navodi da se tek uz „mnogo dobre volje i lupu“ mogu prepoznati prvi znaci blagog pada nezaposlenosti u sektoru privremenog zapošljavanja, ali dodaje da ti signali ukazuju više na ograničeno oživljavanje privredne aktivnosti nego na snažan rast.
Pad broja slobodnih radnih mesta i zabrinjavajući trend kod učeničkih pozicija
Kraj novembra obeležen je i značajnim padom broja prijavljenih slobodnih radnih mesta. U poređenju sa prošlom godinom, broj otvorenih pozicija smanjio se za 13,2 odsto i sada iznosi 71.933 radna mesta. Još oštriji pad primećen je kod učeničkih mesta, gde je broj prijavljenih pozicija smanjen za 17,3 odsto u odnosu na novembar prošle godine. Ovaj trend dodatno opterećuje srednjoročne izglede za tržište rada i ukazuje na oprez privrede pri novim zapošljavanjima.