Nakon skoro jednog veka, Austrija je ukinula službenu tajnu i usvojila Zakon o slobodi informacija (IFG), koji je u ponedeljak stupio na snagu.
Radi se o paradigmatskom zaokretu: državne institucije ubuduće imaju obavezu da same objavljuju informacije od opšteg interesa, a svaki građanin ima pravo na uvid u podatke javnih organa.
Kraj kulture zatvorenosti
Novinari u Austriji su decenijama nailazili na zid ćutanja – odgovori institucija često su se dobijali tek posle dugotrajnih sudskih procesa. Sada se situacija menja: uskraćivanje informacija moguće je samo ako postoje zaštićeni interesi, i to uz detaljno obrazloženje. Time se ukida praksa u kojoj su se organi vlasti rutinski pozivali na službenu tajnu (Amtsgeheimnis).
Istraživačka novinarka Austrijskoh javnog servisa ORF, Ulla Kramar-Schmid, podseća da su informacije često bile dostupne samo „ispod stola“, čime su i novinari i izvori rizikovali optužbe za zloupotrebu položaja.
Državne agencije i preduzeća pod lupom
Posebno značajna promena odnosi se na izmeštene agencije i državna preduzeća, poput AMS-a ili Austria Wirtschaftsservice. Do sada su ona često odbijala da daju podatke pozivajući se na to da nisu obuhvaćena zakonom. Novim pravilima, međutim, i ta tela potpadaju pod obavezu informisanja.
„Spisak državnih i paradržavnih kompanija koje sada moraju odgovarati na pitanja novinara mogao bi biti prava rudarska žila informacija“, ocenjuje novinar dnevnih novina „Standard“ Sebastian Fellner.
Strah od „štita privatnosti“
Ipak, mnogi novinari očekuju da će se i dalje pribegavati izgovoru „zaštite privatnosti“. Jakob Winter iz „profila“ navodi primer kada su tražili podatke o iznajmljivanju prostorija od bečke kompanije „Wiener Wohnen“ – vlasti su ih dve godine uskraćivale uz argument „zaštite podataka“. Tek posle sudskog procesa informacije su objavljene.
Slično iskustvo imao je i portal Dossier, koji je tri godine sudski gonio Ministarstvo zdravlja kako bi dobio podatke o kovid-infekcijama po opštinama.
Novi izazovi pred institucijama
Stručnjaci upozoravaju da su austrijske institucije nedovoljno pripremljene za ovakav stepen transparentnosti. Georg Eckelsberger (Dossier) smatra da će tek praksa pokazati da li će obaveza objavljivanja funkcionisati ili će se i dalje odugovlačiti.
Martin Thür (ORF) upozorava na dodatnu prepreku: institucije moraju da obaveste treće strane pre nego što odobre zahtev. „To bi moglo produžiti postupke mesecima i obesmisliti brže informisanje“, kaže on.Usvajanjem IFG-a Austrija se svrstava u evropske zemlje koje su ukinule službenu tajnu i otvorile vrata većoj transparentnosti. Za novinare i građane to je ogroman korak napred, iako ostaje otvoreno pitanje kako će se zakon primenjivati u praksi.