Istraživanje je obuhvatilo oko 1.000 ispitanika starijih od 16 godina koji aktivno koriste digitalne medije. Čak 53% građana prati vesti više puta dnevno, dok još 26% to radi jednom dnevno. Za 87% ispitanika vesti su „važne“ ili „veoma važne“ — što potvrđuje da informisanje ostaje centralni deo svakodnevice, uprkos promeni navika.
Televizija ostaje broj jedan — štampa gubi mlade čitaoce
Linearni TV program i dalje je najjači izvor informacija: 70% ispitanika je u prethodnoj nedelji gledalo informativne emisije. Radio prati 57%, a onlajn izdanja novina 47%. Štampane novine drže 44%, ali razlike su ogromne: više od polovine starijih od 50 godina ih i dalje čita, među mladima od 16 do 30 godina — tek 30%. Stručnjaci zaključuju da je digitalna transformacija praktično završena, uz jasnu generacijsku podelu.
Standard i Krone prednjače po digitalnom dosegu
Po ukupnoj upotrebi u prethodnoj nedelji, Standard i Krone imaju najveći doseg — pre svega zahvaljujući snažnim digitalnim platformama. Slede danas.at, oe24.at i Die Presse, ali sa značajno nižim udelima.
„Vesti će me pronaći“ — dominantan stav mladih korisnika
Više od trećine građana veruje da je dovoljno da bude online — jer će ih „najvažnije vesti same pronaći“. Ovaj pristup je posebno izražen kod mladih: 59% onih od 16 do 30 godina oslanja se pre svega na društvene mreže i krug prijatelja.
Istovremeno, 75% ispitanika povremeno ili redovno izbegava vesti — najčešće zbog zasićenja kriznim temama i osećaja nelagodnosti.
Najviše sumnje prema besplatnim i „alternativnim“ medijima
Na pitanje ko najčešće širi netačne informacije, ispitanici su naveli: besplatne novine i njihove portale — 37% ,tzv. alternativne/desno-populističke portale — 35% TV kanale oe24.tv i krone.tv — sredina skale, ORF — 20% ispitanika, kvalitetni listovi (STANDARD, Die Presse) — oko 10%.
Političke simpatije snažno utiču na percepciju medija
Rezultati pokazuju duboku polarizaciju: među pristalicama FPÖ-a, čak 43–44% smatra da ORF širi lažne vesti, dok manje sumnjaju u besplatne i alternativne medije. Nasuprot tome, birači Zelenih i NEOS-a najkritičniji su prema tim istim portalima.
Istraživači upozoravaju: kada veliki deo birača sumnja u javni servis, zajednički okvir činjenica slabi, a kvalitet javne debate trpi.
Mediji važni za demokratiju — ali učinak se dovodi u pitanje
Čak 95% Austrijanaca veruje da su nezavisni mediji ključni za demokratiju. Ipak, samo dve trećine smatra da mediji u praksi zaista doprinose demokratskoj raspravi. Uprkos tome, slika o novinarima lično ostaje pretežno pozitivna — čak i kod onih koji izbegavaju vesti. Prema istraživačima, Austrija je na prelomnoj tački: način na koji će se novinarstvo prilagoditi novim navikama publike odrediće i kvalitet javnog informisanja u godinama koje dolaze.