Najnovija jesenja anketa organizacije Creditreform, sprovedena među oko 1.400 preduzeća širom zemlje, pokazuje da se negativni trendovi iz prethodnih godina nastavljaju gotovo nepromenjenim intenzitetom. Nakon dve godine recesije, većina firmi i dalje se suočava sa padom narudžbina i prihoda, dok su očekivanja za naredne mesece izrazito pesimistična.
Poslovna klima u sektoru ostaje duboko u negativnoj zoni. Kreditreformov klimabarometar za KMU sektor već treću godinu zaredom beleži negativne vrednosti i trenutno iznosi minus 8,2 poena. Iako je reč o blagom poboljšanju u odnosu na prošlu godinu, taj pomak nije dovoljan da bi se govorilo o preokretu. Skepsa dominira u gotovo svim granama privrede, bez obzira na veličinu ili delatnost preduzeća, a brz konjunkturni oporavak se, prema oceni analitičara, ne nazire.
Problemi na strani potražnje ostaju jedan od ključnih tereta. Više od trećine ispitanih firmi prijavljuje pad narudžbina, dok je rast uspelo da zabeleži tek oko 13 procenata preduzeća. Slična situacija je i kada je reč o prometu: pad prihoda navodi oko 34 odsto firmi, dok je povećanje zabeležilo svega 16 procenata. Iako su negativni trendovi u odnosu na prošlu godinu nešto blaži, ukupna slika ostaje nepovoljna. Pogled unapred dodatno potvrđuje pesimizam – tek svaka osma firma očekuje rast prihoda u narednih šest meseci, dok gotovo trećina računa na dalja smanjenja. Visoki troškovi energije, slaba potražnja i neizvesna tržišna kretanja ostaju glavni kočničari oporavka.
Dugotrajna slabost privrede sve se snažnije odražava i na tržište rada. U poslednjih šest meseci gotovo 30 procenata srednjih preduzeća smanjilo je broj zaposlenih, dok je nova radna mesta otvorilo tek oko 11 procenata firmi. Građevinski sektor je najteže pogođen, ali negativni trendovi prisutni su i u drugim delatnostima. Planovi zapošljavanja ostaju krajnje oprezni, jer samo mali deo preduzeća razmatra nova zapošljavanja u narednom periodu.
Posebno zabrinjava pad investicione aktivnosti, koja je pala na najniži nivo u više od deset godina. Trenutno manje od trećine firmi planira bilo kakva ulaganja, dok je pre samo dve godine gotovo polovina preduzeća još investirala. Ovakav razvoj ukazuje na ozbiljno narušeno poverenje u buduće poslovne izglede i predstavlja rizik za srednjoročni rast i konkurentnost austrijske privrede.
Ni profitabilnost ne pokazuje znake stabilizacije. Više od 40 procenata preduzeća beleži pad dobiti, dok je rast profita prijavilo tek oko 11 procenata firmi. Prema proceni Creditreforma, moguće je da je sektor dostigao najnižu tačku, ali se oporavak dobiti u skorije vreme ne očekuje. Istovremeno, finansijska otpornost firmi slabi – gotovo petina preduzeća raspolaže vrlo niskim udelom sopstvenog kapitala, što je najviši nivo u poslednjih šest godina. Posebno je nepovoljna situacija u uslužnom sektoru, gde više od četvrtine firmi ima kapitalnu kvotu ispod deset procenata.
Inflacija i rast cena, naročito energenata, ostaju dominantna briga srednjeg sektora. Više od 70 procenata preduzeća smatra da je borba protiv inflacije najvažniji ekonomsko-politički zadatak. Istovremeno, više od 80 procenata firmi zahteva hitno smanjenje birokratije. Ocene ekonomske politike savezne vlade ostaju pretežno negativne – više od polovine ispitanih preduzeća kritički ocenjuje aktuelne mere. Prema Creditreformu, ovi podaci ukazuju na duboku krizu poverenja između austrijskog srednjeg sektora i kreatora ekonomske politike.