Bečki noćni život još uvek se nije oporavio od posledica pandemije kovida.
Gotovo dve godine zatvoreni klubovi ostavili su trajne posledice na ovu industriju, koja i danas beleži znatno niže rezultate nego pre 2020. godine. Iako su klubovi ponovo otvoreni, struktura izlazaka i navike mladih su se promenile – i to ne u korist noćnih lokala.
Pre pandemije, Beč je imao oko 670 noćnih lokala, sa ukupnim godišnjim prometom od skoro milijardu evra. Danas ih je oko 600, a iako se broj stabilizovao, nivoi potrošnje i posećenosti i dalje ne dosežu one iz 2019. godine. Jedan od ključnih razloga, kako objašnjava Stefan Racenberger iz Udruženja noćne gastronomije, jeste promena u navikama mlađe populacije.
U toplim letnjim mesecima, mladi sve više biraju provod na otvorenom – uz reke, u parkovima ili na Dunavskom ostrvu. Umesto izlazaka u klubove, mladi se sve češće odlučuju za neformalne skupove napolju, a i sama potrošnja se menja – alkohol se pije u manjim količinama, dok su bezalkoholni napici i alternativne opcije sve popularnije.
Dodatni izazov za klubove predstavlja nedostatak radne snage. Mnogi objekti više ne mogu da rade kao ranije – od četvrtka do subote – već su prinuđeni da vrata otvaraju samo jednom nedeljno. Osim kvalifikovanih radnika, nedostaje i pomoćno osoblje, poput studenata, koji su ranije činili okosnicu noćne scene. Pre pandemije, u ovom sektoru radilo je oko 60.000 ljudi, od čega 20.000 samo u Beču – mnogi su tokom krize prešli u druge industrije.
Rejvovi na otvorenom – nova paradigma?
Beč odgovara na promene kroz inovativne pristupe. Inicijativa „Free Spaces“, u saradnji Grada Beča, organizatora i platforme Vienna Club Commission, omogućila je legalno održavanje rejv događaja na javnim mestima. Ove manifestacije nisu komercijalnog karaktera, već promovišu nekonzumerističku kulturu i slobodno korišćenje javnih prostora – bez obaveze na potrošnju.
Noćni život kao deo turističke ponude
Racenberger naglašava da je vreme za strateški pristup. Prema njegovim rečima, noćna scena ne obuhvata samo barove i klubove, već i taksi prevoznike, dostavljače, kioske brze hrane i druge grane koje zavise od noćne ekonomije. Zato apeluje da se noćna gastronomija uvrsti u turistički plan Austrije kao važna i vredna komponenta urbane kulture.