Da li znate zašto se čaša vode servira uz kafu ili u kome tradicionalnom bečkom kafaću visi disko kugla? U Beču je kafić institucija za sebe. Narednih deset činjenica možda nisu svima poznate.
1. Zašto je kultura bečkih kafića deo kulturnog nasleđa UNESCO-a?
Tipični bečki kafići plene pažnju jedinstvenom atmosferom sa svojim ložama, Thonet stolicama, i stolovima za novine i mramornim stolovima kao i kafom u svim varijantama, od melanža do mokka kafe sa šlagom i šećerom u prahu koja se zove Einspänner. Tradicionalna kultura bečkih kafića se, kao i bečka vinska kultura smatraju nematerijalnim kulturnim nasleđem. „Kafići su mesto gde se konzumira vreme i prostor, ali samo ako na računu stoji kafa“, stoji u obrazloženju UNESCO-a.
Pročitajte još: U čemu je tajna original Saher torte?
2. Zašto se jedna vrsta kafe zove Einspänner?
Ime za ovu vrstu kafe povezano je sa razvojem konjske zaprege („Einspänner“ – kola u koja se upreže jedan konj). Kada je kočijaš držao kafu u ruci, ona je trebala ostati topla što je duže moguće. Zbog toga je mokka (dupli espresso) obilno ukrašena šlagom na vrhu. Danas se Einspänner servira u staklenoj čaši sa ručkom.
3. Zašto se uz kafu servira čaša vode?
Čaša vode uz kafu se prvobitno koristila za odlaganje kašičice za kafu. Kasnije su kafedžije time htele da pokažu kvalitet vode za pripremu kafe. To je 1873. godine postalo posebno važno jer je iste godine počeo sa radom prvi vodovodni sistem grada iz planinskih izvora. Kafedžije su stoga želele pokazati da svoja pića pripremaju sa kristalno čistom izvorskom vodom. Do danas se čaša vode uz kafu smatra dobrim manirom, a usvojile su ga i kafane i kafići u drugih zemljama.
4. Od kada je bečka kafana poznata širom sveta?
Bečki kafići su takođe 1873. godine godine kada je serviranje čaše vode uz kafu postala uobičajena praksa, postale poznate u svetu. Svoj procvat su doživele krajem 19. veka. U kafićima se išlo da bi se čitalo, igralo, diskutovalo, filozofiralo i pisalo.
Pročitajte još: Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
5. Koji značaj ima čuveni kafić Landtmann?
Poznati kafić Landtmann na bečkoj Ringstraße u centru grada otvoren je 1873. godine kada je obio okružen gradilištima. Zgrade Gradske kuće, univerziteta i parlamenta su tek bile u izgradnji. Međutim, kafić je od samog početka bio upešan. Procvetao je u vreme zlatne ere kafana. Danas je, uz kafić Schwarzenberg, jedan od nekoliko preostalih primera nekadašnjih legendarnih 27 kafića na Ringstraße koja okružuje centar grada.
6. Gde se nalazi najneobičnije mesto za kafanu?
U Beču i groblje ima svoju kafanu. Centralno groblje je zaista neobično mesto za kafić ali je to još jedan dokaz posebnog odnosa stanovništva prema smrti. Tako slastičarna Oberlaa poziva na kratki predah nakon obilaska groblja.
7. U kojoj tradicionalnoj bečkoj kafani visi disko kugla?
Disko kugla i tradicionalna kafanska atmosfera nisu kontradikcija što dokazuje kafić Schoppenhauer u 18. okrugu. Ovaj stari prigradski kafić je sa ukusom renovirana, a moderni štih je dobila disko kuglom i lepim barom. Ovde se i dalje igraju bridž, tarok (igra s kartama koja je nastala u prvoj polovici 15. veka u Italiji) i šah.
8. Koja dva kafića nose isto ime?
Često dođe do zabune kada postoje dve kafane sa istim imenom. Kafić Ritter se nalazi u popularnoj šoping ulici Mariahilfer Straße te nudi odličan predah posle kupovine. Drugi se nalazi u okrugu Ottakring a oba kafića vredi posetiti.
9. Tamo gde se gostima ne obraća direktno
S ukusom osmišljeni izlozi i vitrine poslastičara Demela iz perioda austrougarske vladavine mame pecivima i poslasticama koje je carica Elizabeta volela, a koji i danas impresioniraju posetioce kafića. U ovom kafiću i 200 godina posle goste uslužuju samo žene u crnobelim uniformama, tzv. Demelice. Gostima se obraćaju ne koristeći drugo lice jednine, pitanjem: „Haben schon gewählt?“
10. Na čemu sede gosti u klasičnim bečkim kafićima?
Thonet i bečki kafići su nerazdvojno povezani. Klasična Thonet stolica broj 14 je tradicionalna stolica u bečkim kafićima. Naslon ove stolice je 1859. godine prvi put proizvedenog komada nameštaja sastoji se od dva drvena luka te je time odličan primer rada firme Thonet koja se specijalizovala za proizvodnju drvenog nameštaja. Ovaj tip stolice danas se najviše proizvodi, ali sada pod brojem 214. Na ovim stolicama posetioci Beča mogu sediti i u jednom od najstarijih kafića, Frauenhuber ili u nešto modernijoj varijanti, Adlerhofu.
Izvor: Vienna Offices, foto: Naslovna/Landmann/Facebook