Poseta austrijske ministarke spoljnih i evropskih poslova Beate Majnl-Rajzinger Srbiji, koja je u Beogradu dočekana s izrazima tradicionalnog prijateljstva, završila se neočekivanim diplomatskim zaoštravanjem. Povod – javni nastup austrijske ministarke u Beču odmah po povratku iz Srbije, koji je Beograd ocenio kao direktno mešanje u unutrašnja pitanja zemlje.
Sastanci u Beogradu: Diplomatski osmesi i poruke podrške
Tokom boravka u srpskoj prestonici, Majnl-Rajzinger je imala sastanke sa austrijskim privrednicima, predstavnicima civilnog društva i ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem. Teme razgovora bile su bilateralni odnosi, evropski integracioni proces Srbije i značaj vladavine prava.
Prema zvaničnim saopštenjima, susreti su protekli u „otvorenom i konstruktivnom tonu“, pri čemu je austrijska ministarka naglasila da Austrija ostaje snažan zagovornik evropskog puta Srbije i partner na tom putu. Beograd je, u tom trenutku, poruke iz Beča doživeo kao podršku, kako Vladi Srbije, tako i evropskim reformama.
Bečki obrt: Ministarka među kritičarima
Samo dan kasnije, međutim, usledio je nastup Majnl-Rajzinger na skupu u Beču, na kojem su prisustvovali predstavnici srpske dijaspore i civilnog društva, koji su dočekali maratonce iz Srbije. Ministarka je u tom kontekstu ponovila poruke o značaju slobode izražavanja, demokratije i vladavine prava, naglašavajući da „aktivno civilno društvo čini srž svake funkcionalne demokratije“.
Ove poruke Beograd je tumačio kao otvoreno svrstavanje austrijske diplomatije uz jednu političku stranu – opoziciju. Ministar Đurić reagovao je oštro putem objave na društvenoj mreži X:
„Savezna ministarka je učestvovala na skupu na kojem su se potpuno neskriveno čuli stavovi o unutrašnjim pitanjima Srbije. Takvo ponašanje grubo narušava principe diplomatske komunikacije i izaziva zabrinutost.“
Đurić je posebno problematizovao činjenicu da je događaj usledio samo dva dana nakon što su, kako je naveo, „blokadama podržane od strane ministarke“ pretučeni pojedini profesori na protestima u Srbiji. On ističe da poruke podrške vladavini prava ne smeju biti prenesene „u formi neskrivene političke podrške jednoj opciji“.
Majnl-Rajzinger: „Ne radi se o mešanju, već o vrednostima EU“
U odgovoru koji je objavljen takođe na mreži X, austrijska šefica diplomatije pokušala je da umiri tenzije:
„Razgovarala sam sa ministrom Đurićem telefonom i objasnila da moj susret sa predstavnicima civilnog društva nije imao za cilj mešanje u unutrašnja pitanja Srbije, već potvrdu evropskih vrednosti – vladavine prava, slobode govora i demokratije. Austrija ostaje prijatelj Srbije na njenom evropskom putu.“
Njen pokušaj balansiranja između diplomatske korektnosti i principijelne podrške demokratiji naišao je na podeljene reakcije – dok deo međunarodne zajednice pozdravlja njen angažman, zvanični Beograd poručuje da su „tonovi iz Beča i Beograda bili dijametralno suprotni“.
Opozicija zahvaljuje Beču: „Vučić gubi evropsku podršku“
U politički nabijeni ambijent uključio se i potpredsednik opozicione stranke SSP, Borko Stefanović. U objavi na mreži X, zahvalio se Majnl-Rajzinger, austrijskoj ministarki za mlade Claudiji Plakolm, kao i evroposlanicima Helmutu Brandšteteru i Andreasu Šideru, na – kako je naveo – „stalnoj podršci istini, pravdi i borbi građana i studenata“.
„Vučić počinje da gubi podršku širom Evrope i to se sve jasnije vidi“, poručio je Stefanović, dodavši sarkastično da „maramice za suze ambasadora Marka Blagojevića“ treba da budu pripremljene.
Analiza: Diplomatska ravnoteža u doba unutrašnjih tenzija
Ova situacija otvara važno pitanje: gde se nalazi granica između legitimne spoljnopolitičke brige za demokratske standarde i neprimerenog mešanja u unutrašnju politiku druge države?
Austrija, kao država koja podržava proširenje EU i ima značajnu dijasporu sa prostora Zapadnog Balkana, tradicionalno je igrala ulogu posrednika i mosta. Međutim, sve češće dolazi do situacija u kojima diplomatske poruke – namenjene podršci demokratskim procesima – bivaju percipirane kao politički pristrasne.
Za Srbiju, koja se nalazi u osetljivoj fazi dijaloga sa Kosovom, unutrašnjih političkih podela i očekivanja od strane EU, ovakve poruke mogu delovati destabilizujuće – naročito kada dolaze iz zemalja sa kojima se neguju partnerski odnosi.
S druge strane, iz perspektive EU vrednosti, ignorisanje demokratskih problema u zemljama kandidatima takođe nije opcija.
Zaključak
Bečka epizoda Beate Majnl-Rajzinger pokazuje koliko tanka linija može biti između podrške evropskim vrednostima i diplomatske korektnosti. Dok Austrija pokušava da balansira između principa i pragmatizma, Srbija jasno poručuje da neće tolerisati ono što doživljava kao direktno svrstavanje.
U nastavku ove diplomatske epizode ostaje da se vidi – da li će Beč i Beograd uspeti da ponovo usklade tonove, ili nas čeka period zategnutijih odnosa iza kulisa.