Austrijski kandidat za Evropskog komesara, Magnus Bruner, (Magnus Brunner, ÖVP) odgovorio je u utorak na saslušanjima budućih komesara EU na pitanja evroposlanika.
Tamo je objasnio svoje planove za resor za migracije, za koje će biti odgovoran. Bruner je takođe bio upitan oko svog stava o punom uključivanju Bugarske i Rumunije u šengenski prostor – ovde on odstupa od pozicije svoje stranke OVP.
Bruner je odgovarao na pitanja evroposlanika u Komitetu za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove u Briselu. Na ovim saslušanjima, koja traju do 12.novembra, proverava se podobnost kandidata i mogući sukobi interesa. Bruner će ubuduće biti odgovoran za migracije i unutrašnje poslove.
Bruner je već unapred izložio svoje prioritete odgovorima u upitniku. To se pre svega tiče implementacije Pakta o azilu i migracijama do 2026. godine, kao i bržih deportacija. Iznenadio je svojim stavom o Šengenu: suprotno stavu OVP-a, on želi da u potpunosti uključi Rumuniju i Bugarsku u šengenski prostor. Dve zemlje su članice „vazdušnog šengena” od kraja marta, ali to znači da su samo kontrole na vazdušnim i pomorskim granicama ukinute, ne i na kopnenim.
Na saslušanju, Bruner je takođe obnovio svoju podršku „punom šengenskom prostoru“. On je naglasio da su „zemlje članice te koje odlučuju ko će biti primljen u Šengen“. „Na dobrom smo putu da obezbedimo puno uključivanje Rumunije i Bugarske. Države su imale dobar dijalog u poslednjih nekoliko nedelja i meseci. „Dogodilo se mnogo“ i „proces će se sada nastaviti“, rekao je Bruner.
Zakon o repatrijaciji na agendi
Želi da teži sveobuhvatnim i izbalansiranim rešenjima u svom resoru i intenzivira međunarodnu saradnju. On će odmah započeti „široke konsultacije“ kako bi predstavio zakonodavni plan za povratak „što je pre moguće“. Osim toga, važno je i stvaranje legalnih puteva za migrante na tržište rada EU, koji su i tamo potrebni. U oblasti bezbednosti želi da dodatno digitalizuje i olakša razmenu informacija.
Deportacije i „centri za povratak“ bili su dominantne teme u sesiji pitanja i odgovora. Kada su ga više puta pitali da li može da isključi kontroverzne centre za povratak u trećim zemljama, on je odgovorio: „Takav koncept bi morao biti organizovan na human i pravno ispravan način, u saradnji sa međunarodnim organizacijama. Njegov predlog bi pokrivao širok spektar, a ne samo spoljna dimenzija: „Mi treba da odlučujemo, a ne krijumčari“, naglasio je Bruner.
Što se tiče „Sporazuma između Italije i Albanije“, koji predviđa italijanske prihvatne centre u Albaniji, a time i “outsourcing” tražilaca azila, Bruner je rekao: „Otvoren sam za nove ideje“.
Pročitaj još: Prijem zemalja Zapadnog Balkana u EU je od suštinskog značaja za budućnost Evrope
Nije „šoumen“, već „pragmatičan“
On nije „šoumen“, kaže Bruner. Odrastao je u Forarlbergu (Vorarlberg), „samo nekoliko kilometara od nekoliko granica“. Stoga je uvek bio „veoma svestan šta su granice“. Legalne migracije su doprinele uspehu njegovog rodnog kraja, to je bio „deo mog detinjstva”. On je „ubeđeni Evropljanin” sa „pragmatičnim, ciljno orijentisanim” pristupom. Evropska unija mora da štiti granice i da istovremeno poštuje ljudska prava. To nije kontradikcija.
Neki od mandatara bili su uvređeni Brunerovim ponekad izbegavajućim pitanjima. „Poslanici su videli kandidata Komisije koji je znao šta ne treba da kaže“, piše časopis Politiko. Tako je izbegao da preoštro kritikuje sporazum Italije sa Albanijom. „Čak i kada je bio pod pritiskom, poslanicima nije davao mnogo razloga da se uzbude“, rekao je Politiko.
Ipak, nakon saslušanja, Bruner je dobio neophodnu dvotrećinsku većinu u odboru.
Kako austrianews.rs saznaje iz parlamentarnih krugova, zeleno svetlo su dale grupe EPP (konzervaticvi), S&D (socijaldemokrate), Renew (liberali) i EKR (konzervativci i reformatori). Zeleni su bili uzdržani, dok su desničarske frakcije ESN i „Patriote za Evropu“, kao i levičarska frakcija glasale protiv Brunera.
Autor: redakcija, Foto: BKA / Florian Schrötter