U raskošnoj zgradi Bečke državne opere, Beč je još jednom dokazao zašto Bečki operski bal, Opernbal (Opernball) važi za najpoznatiji i najprestižniji bal na svetu. Tokom jedne noći, Bečka državna opera pretvorena je u raskošnu balsku dvoranu u kojoj su se susreli umetnost, politika, visoko društvo i holivudski glamur – pred očima miliona gledalaca širom sveta. Kristalni lusteri, besprekorni frakovi, haljine i zvuci valcera spojili su se u noć u kojoj luksuz nije ekstravagancija – već tradicija.
Opera kao pozornica svetske elite
Bečki operski bal je u svom 68. izdanju ponudio nešto sasvim novo – raskošnu večer inspirisanu njujorškim Brodvejem, čime je najpoznatiji evropski bal zakoračio na do sada neistražen umetnički teren. Na ovom prestižnom društvenom događaju, često nazivanom i „balom svih balova“, okupio se veliki broj poznatih ličnosti iz sveta filma, mode, politike i javnog života.
Svečano otvaranje, osmišljeno po uzoru na brodvejske mjuzikle, izazvalo je veliko oduševljenje publike. Oko 5.500 zvanica pratilo je program u Državnoj operi, dok su posebno snažne reakcije usledile nakon baletskog dela, koji je ispraćen dugotrajnim aplauzom.
Brodvejski duh u Državnoj operi
Veče je započelo tradicionalnim ulaskom otvarajućeg komiteta uz „Polonezu lepeza“ Karla Mihaela Cijrera, nakon čega je usledila baletska tačka u koreografiji Džesike Lang, izvedena uz „Carousel Waltz“ iz istoimenog mjuzikla, pod dirigentskom palicom Pabla Eras-Kasada.
Muzički deo večeri obogatili su tenor Benjamin Bernhajm i sopran Preti Jende, koji su izveli dela Leonarda Bernštajna, kao i odlomke iz Verdijeve opere „Travijata“. Poseban brodvejski šarm doneli su segmenti iz mjuzikla West Side Story, uključujući čuvenu ariju „Maria“. Kao simbolična završnica izabrana je zdravica iz „Travijate“, često doživljavana kao nezvanična himna Opernbala.
Ponoćna kvadrila – Alles walzer!
Tačno u ponoć usledio je jedan od najiščekivanijih trenutaka večeri – ponoćna kvadrila, obavezni deo programa. Na glavnom plesnom podijumu instruktorka Marija Anđelini-Santner pokušala je da stotinama gostiju približi korake kvadrilje fransez.
Rezultat je bio razigran i kontrolisano haotičan prizor, koji je direktor Državne opere Bogdan Roščić duhovito opisao kao „savršeno kamufliranu anarhiju“.
Šeron Stoun i emotivni trenutak večeri
Holivudska diva Šeron Stoun, gošća poznatog proizvođača šaumrolni Karla Gušlbauera, privukla je posebnu pažnju, ali i izazvala kratkotrajnu zabrinutost. Neposredno nakon dolaska na bal, vidno preplavljena emocijama, povukla se nazad u hotel.
U intervjuu za ORF, koji je dala ranije tokom večeri, Stoun je kroz osmeh istakla da su joj „bečki policajci izuzetno zgodni“, a zatim, očigledno dirnuta, govorila o „moru elegancije“ i „kulturnom ponosu“ koji je okružuje. Sa suzama u očima izrazila je koliko je ganuta „ljubavlju među ljudima“. Ipak, intenzitet događaja i pažnja javnosti ubrzo su joj postali previše, pa je privremeno napustila operu.
Navodi o navodnom nervnom slomu ubrzo su demantovani, a Šeron Stoun se kasnije vratila u salu kako bi prisustvovala svečanom otvaranju bala.
Fran Drešer u Lugnerovoj loži
Ove godine Žaklin Lugner nastavila je tradiciju koju je decenijama negovao njen otac Rihard Lugner, dovodeći veliku holivudsku zvezdu u Beč. Njen izbor pala je na glumicu Fran Drešer, širom sveta poznatu po ulozi u seriji „Dadilja“.Drešer se na crvenom tepihu pojavila u kombinaciji smokinga i suknje modne kuće Dolce & Gabbana, u pratnji bivšeg supruga Pitera Marka Džejkobsona.
Iako je njen modni izbor bio u suprotnosti sa strogim pravilima bala, koja za dame podrazumevaju dugu večernju haljinu, njen stajling naišao je na veliko interesovanje javnosti.
Politika, društvo i simbolika prestiža
Kao i svake godine, bal je bio i ogledalo austrijskog društva. Prisustvovali su najviši državni zvaničnici, predstavnici politike, kulture i javnog života, i još jednom je poslužio kao prostor neformalnih susreta, razgovora i simboličnog predstavljanja Austrije svetu.
Bečkom operskom balu prisustvovao je predsednik Aleksander Van der Belen, koji je, kao i svake godine, stigao u pratnji supruge, ali bez posebnog gosta. Zbog obaveza na samitu Evropske unije, izostao je savezni kancelar Kristijan Štoker, a umesto njega prisustvovao je državni sekretar Aleksandar Prol (Aleksander Pröl).
Ministarka spoljnih poslova Beate Majnl-Rajzinger na bal je dovela svoje koleginice iz Albanije i sa Filipina, dodatno naglašavajući međunarodni karakter događaja.
Vicekancelar Andreas Babler je kao ministar kulture prvi put učestvovao na balu u toj funkciji i bio domaćin svom dugogodišnjem prijatelju Maksu Minihmajru, koja se bavi podrškom osobama sa intelektualnim poteškoćama. U razgovoru za ORF, Babler je izjavio da bi uvek pre izabrao Opernbal nego Olimpijske igre.
Posebnu pažnju privukla je činjenica da je bal ove godine po prvi put održan kao „Green Event“, sa sertifikatom koji potvrđuje visoke ekološke standarde – od keteringa do logistike.
Oko 80 odsto hrane dolazilo je iz organske i regionalne proizvodnje, čime je luksuz dobio i odgovornu dimenziju.
Televizijski ritual koji okuplja naciju
Bečki operski bal odavno je prevazišao okvire same Državne opere. Za Austrijanace, on je večernji ritual koji se prati iz domova, uz direktan prenos na državnoj televiziji ORF.
Posebna čar ovog običaja leži u detaljima: mnogi gledaoce bal prate svečano obučeni, gotovo kao da i sami učestvuju u događaju. Uz prenos se tradicionalno nazdravlja čašom sekta, austrijskog penušavog vina, čime se svečana atmosfera prenosi i u dnevne sobe širom zemlje.
Ovakav odnos prema Bečkom operskom balu svedoči o njegovoj dubokoj ukorenjenosti u svakodnevni život i nacionalni identitet Austrije.
Više od večeri glamura
Iako se u Beču tokom sezone organizuje više od 450 balova, upravo Bečki operski bal ostaje njegov najsjajniji simbol.
Zahvaljujući televizijskim prenosima i međunarodnoj pažnji, događaj svake godine prati milionska publika i van granica Austrije, potvrđujući Beč kao jednu od najvažnijih kulturnih prestonica Evrope.
Bečki operski bal ostaje mnogo više od jedne večeri luksuza – on je ritual, brend i kulturni znak raspoznavanja koji povezuje tradiciju, umetnost i savremeno društvo.