Harald Vilimski je austrijski poslanik u Evropskom parlamentu i šef delegacije Slobodarske partije Austrije (FPÖ) u Briselu. Dugogodišnji je bliski saradnik partijskog lidera Herberta Kikla i jedan od najprepoznatljivijih glasova FPÖ-a u evropskoj politici.
FPÖ je trenutno najjača politička snaga u Austriji – prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja ta stranka ima između 27 i 30 odsto podrške, znatno ispred vladajućih Socijaldemokrata (SPÖ) i Narodne partije (ÖVP).
U intervjuu za Austria News, Vilimski oštro kritikuje aktuelnu politiku austrijske vlade prema proširenju Evropske unije na Zapadni Balkan, posebno odluku da se podrži ukidanje principa jednoglasnosti i ubrzani prijem novih članica. On upozorava na rizike takvog pristupa, govori o odnosu FPÖ-a prema Srbiji, ulozi Austrije u regionu i objašnjava kako bi izgledala politika proširenja pod slobodarskom vladom u Beču.
Austria News: Gospodine Vilimski, kritikovali ste aktuelnu poziciju austrijske vlade u vezi sa proširenjem na Zapadni Balkan kao „poklanjanje članstva u EU“. Šta tačno zamerate kancelaru Kristijanu Štokeru (ÖVP), ministarki spoljnih poslova Beate Majnl-Rajzinger (Neos) i ministarki za Evropu Klaudiji Plakolm (ÖVP)?
Harald Vilimski: Zameram vladi što se potpuno neodgovorno odnosi prema pitanju proširenja EU. Stvara se utisak da se države mogu gotovo usputno primati u Uniju, bez ispunjavanja osnovnih kriterijuma kao što su vladavina prava, borba protiv korupcije ili ekonomska stabilnost. To je neodgovorno. Vlada ne postupa u interesu Austrije, već vodi čistu simboličku politiku.
Koje konkretne rizike vidite ako se princip jednoglasnosti kod odluka o pristupanju EU ukine i zameni odlukama većine?
Princip jednoglasnosti je centralni zaštitni mehanizam za male države poput Austrije. Ako to padne, bićemo prepušteni samovolji velikih članica. Onda će Nemačka ili Francuska odlučivati ko ulazi u EU, a ne više mi. To bi bio kraj nacionalnog suvereniteta u evropskom procesu odlučivanja.
Plašite li se da bi kroz ubrzano proširenje mogli biti primljeni i oni koji institucionalno ili u pogledu vladavine prava još uopšte nisu spremni za članstvo u EU?
Da, upravo to je opasnost. Već sada vidimo u nekim državama članicama koliko je teško boriti se protiv korupcije, organizovanog kriminala ili političkog uticaja. Ako te probleme uvezete, samo ih dodatno pogoršavate. Članstvo u EU ne sme biti politički poklon, već se mora zaslužiti.
Šta bi, po mišljenju FPÖ-a, bila odgovorna politika proširenja prema Zapadnom Balkanu i postoje li zemlje koje su po vama trenutno zaista „spremne za pristupanje“?
Odgovorna politika znači: jasni uslovi, bez ishitrenih poteza. Tek kada zemlja ispuni iste standarde kao postojeće članice EU, može se razgovarati o pristupanju. Trenutno vidim Srbiju kao jedinu državu na Zapadnom Balkanu koja bi zaista mogla biti spremna za pristup. Sa drugim državama – saradnja da, ali bez preuranjenog prijema.
Austrija tradicionalno važi za zagovornika proširenja na Zapadni Balkan. Delite li taj strateški pristup u osnovi ili ga danas smatrate prevaziđenim?
Ideja da se podstakne stabilnost u regionu je ispravna. Ali metod je pogrešan. Sama EU ima dovoljno problema – od migracija, preko birokratije, do ekonomske neravnoteže. Dok Unija ne obavi sopstvene domaće zadatke, brzo proširenje je kontraproduktivno. Prvo nam je potrebna EU koja funkcioniše, pa tek onda veća Unija.
Kako ocenjujete protivrečnost austrijske politike? S jedne strane se traži stabilnost na Zapadnom Balkanu, a s druge, prema vašoj kritici, „žele se ublažiti pravila“.
Upravo to je poenta. Želi se stabilnost, a postiže suprotno. Ko razvodnjava kriterijume za pristupanje, podriva kredibilitet EU i šalje pogrešne signale. Stabilnost nastaje kroz jasne, fer uslove – ne kroz političke dogovore.
Koji ekonomski interesi, po vašem mišljenju, stoje iza austrijske politike prema Zapadnom Balkanu i smatrate li ih legitimnim ili opasnim u smislu mogućih zavisnosti?
Naravno da Austrija ima ekonomske interese u regionu, pre svega preko banaka i energetskih kompanija. To je legitimno sve dok ne dovodi do žrtvovanja spoljnopolitičkih principa. Privreda ne sme biti iznad nacionalnih i evropskih bezbednosnih interesa.
Često govorite o „EU zemlje otadžbina“. Kako bi u tom modelu izgledala saradnja sa zemljama Zapadnog Balkana, ako ne kroz klasično puno članstvo?
Želimo fleksibilnu uniju u kojoj države ostaju suverene, ali sarađuju u određenim oblastima. To može biti kroz trgovinske sporazume, bezbednosnu saradnju ili obrazovne programe. Nije potrebno sve centralizovati da bi saradnja bila uspešna. Blisko partnerstvo bez prisile na članstvo često bi bio bolji put.
Da li bi vlada pod vođstvom FPÖ-a suštinski promenila austrijsku politiku proširenja EU? Ako da, u kom pravcu?
Apsolutno da. Ponovo bismo stavili austrijske interese u središte. Nema automatizma pri prijemu, nema ukidanja jednoglasnosti, nema praznih obećanja. Austriji je potrebna politika koja daje prioritet bezbednosti, stabilnosti i suverenitetu – ne briselskim igrama moći.
Mislite li da bi prebrzo primanje zemalja Zapadnog Balkana moglo dodatno oslabiti poverenje građana u EU, slično kao posle proširenja 2004. godine?
Da, apsolutno. Mnogi su posle 2004. iskusili da su obećanja bila prekršena i da su društvene tenzije porasle. Ako se sada ponovi ista greška, poverenje u EU biće definitivno uništeno. Građani ne žele EU koja stalno raste, već onu koja ponovo funkcioniše bolje.
Kako ocenjujet turneju ministarke Plakolm po Zapadnom Balkanu – posebno u pogledu njene političke poruke, spoljnopolitičkog utiska Austrije i signala koje šalje za proces proširenja EU?
Mi jasno podržavamo evropsku saradnju, ali odlučno odbijamo prebrzo proširenje EU. Sve dok su korupcija, organizovani kriminal i masovni migracioni problemi u delovima Zapadnog Balkana nerešeni, prijem novih članica bio bi krajnje neodgovoran. Srbija je u velikoj meri obavila svoj deo posla i zato s pravom stoji visoko na listi mogućih partnera za proširenje. To treba priznati, ali to ne sme automatski značiti i neposredno članstvo svih ostalih zemalja regiona koje su još daleko od toga. Potreban je realizam, a ne ulepšavanje stvarnosti.
Spoljnopolitički, Austrija kroz takve nastupe nažalost često deluje kao učitelj, a ne kao partner koji zastupa jasne nacionalne interese. Umesto da u Briselu i na Balkanu traži aplauz, vlada bi konačno trebalo da vodi politiku u interesu austrijskog naroda – sa fokusom na bezbednost, neutralnost i suverenitet.
Vaša stranka je poslednjih godina očigledno pokušavala da se približi i biračima srpskog porekla. Kako vaša stranka generalno gleda na druge zajednice sa Zapadnog Balkana, poput Albanaca, Bošnjaka ili Makedonaca?
Mi ne pravimo razliku prema poreklu, već prema stavu. Ko ovde živi, radi, plaća porez i poštuje zakone – deo je našeg društva. Imamo poštovanje prema ljudima sa Zapadnog Balkana, naravno tu spada i najveća grupa – Srbi – ali jasno kažemo: integracija znači prihvatiti Austriju kao domovinu – sa njenim jezikom, kulturom i vrednostima.
Hvala na razgovoru!