U bečkom zoološkom vrtu Šenbrun vlada pravo porodično veselje među jatom elegantnih ružičastih flaminga.
Na svet je do sada stiglo devet paperjastih, sivih ptića, dok se u još nekoliko jaja život tek sprema da počne. Reč je o značajnom uzgojnom uspehu, koji je rezultat pažljivog planiranja i optimalnih uslova.
„Da bi flamingo-zajednica uspešno razmnožavala potomstvo, potrebna je savršena sinhronizacija više faktora – od pažljivo biranih, kompatibilnih parova, preko izgradnje odgovarajućih gnezda na brudnim ostrvcima, pa sve do specifičnih promena u ishrani“, objašnjava direktor zoološkog vrta, dr Štefan Hering-Hagenbek. Ipak, ističe da i vreme igra važnu ulogu u ovom procesu: „Kombinacija kiše i pravih temperatura je nešto na šta nemamo uticaj, ali što može biti presudno.“
Trenutno siva boja mladunaca predstavlja savršenu kamuflažu u gnezdima od ilovače. Tek za oko tri godine, kako rastu i razvijaju se, preći će u karakterističnu ružičastu boju po kojoj su flamingosi poznati. U prirodi su za ovu promenu odgovorni pigmenti iz sićušnih rakova, dok se u Schönbrunnu boja podstiče posebno prilagođenom ishranom.
Pored boje perja i dugih nogu, zakrivljeni kljun je jedan od najupečatljivijih atributa ovih ptica. On funkcioniše poput sita koje flamingosi potapaju u vodu i pomoću kojeg filtriraju sitnu hranu. Kod mladunaca, kljun je isprva ravan i menja oblik kako odrastaju. U početku ih hrane oba roditelja, i to takozvanim „kropfmilkom“ – hranljivom tečnošću bogatom enzimima i proteinima, koju izlučuju žlezde u jednjaku.
Prošle godine Šenbrun je zabeležio dvanaest uspešno izleženih flaminga. I ove godine, deo mladih ptica nakon sezone gnežđenja biće ustupljen drugim zoološkim vrtovima širom Evrope u okviru Evropskog programa za očuvanje vrsta (EEP), čime se obezbeđuje stabilnost i raznovrsnost u budućim uzgojnim kolonijama.
Roze jato tako i dalje raste – uz dozu stručnosti, pažnje i, naravno, malo sreće s vremenom.