Nekada je njegov veliki dan bio isključivo 5. decembar, ali danas „Krampus sezona“ u Austriji počinje već sredinom novembra i pretvorila se u pravi fenomen. Ono što je nekada bio lokalni običaj, danas je masovno događanje sa hiljadama posetilaca, profesionalnom produkcijom i jakom online scenom.
Od običaja do spektakla
Salcburški stručnjak za narodnu kulturu, Michael Greger, kaže da je Krampus postao „eventizovan“. Tradicija je ostala ista – ali način na koji se predstavlja potpuno se promenio. Danas posetioci Krampus povorki očekuju laserske efekte, vatromete, glasnu muziku, koreografije, pa čak i profesionalne glumce.
Najbolji primer je ovogodišnji Krampuslauf u salcburškom kvartu Gnigl: 55 grupa, više od 1.000 učesnika i preko 10.000 posetilaca. Nedelju dana ranije, u Großgmain-u, održan je događaj „Diabolus in Carne“ u kojem su učestvovali Krampusi, pirotehničari, svetlosni majstori, pa čak i padobranci. Karte su dva dana zaredom bile rasprodate.
Digitalizacija je pokrenula boom
Prema Gregeru, upravo je internet ključ za nagli rast tradicije u poslednjih dvadesetak godina. Grupe („Passen“) danas imaju profesionalne profile na društvenim mrežama, objavljuju visokokvalitetne fotografije i spektakularne video-najave i tako privlače hiljade ljudi.
Broj Krampus grupa u Salcburgu navodno se udvostručio – sa oko 500 u 2015. na čak 800 do 1.000 danas. Preciznih podataka nema, ali trend je jasan: interesovanje nikad nije bilo veće.
Publika traži više – a događaji rastu
Organizatori priznaju da se očekivanja publike stalno povećavaju. Marcel Krabath iz „Hinterreiter Krampusse“ kaže da klasičan dolazak Krampusa uz Nikolausa više nije dovoljan.
„Ljudi žele više spektakla. Zato danas imamo muziku, svetlosne efekte, glumce, scenario – sve je profesionalizovano“, objašnjava on. Ipak, dodaje da je „tanka linija“ između spektakla i očuvanja običaja – i da se prava ravnoteža mora stalno iznova tražiti.
Krampus kao statusni simbol
Austrijska Krampus tradicija ima i svoju zanatsku stranu. U Cil am Se-u živi profesionalni majstor maski, Arthur Moinat, koji godišnje izrezbari oko 120 drvenih maski. Cene počinju oko 800 evra, ali unikati sa retkim drvetom i autentičnim rogovima koštaju i nekoliko hiljada evra. Za mnoge je to postalo svojevrsni statusni simbol.
Moinat kaže da kupci sve više ulažu u svoje kostime i da se njegov posao poslednjih godina izuzetno razvio. Ipak, drži se tradicionalnog izgleda maski: „Ne radim maske koje izgledaju kao vanzemaljci. Krampus je đavo – ali đavo sa tradicijom.“
Gastein – bastion čistog običaja
I dok je ostatak Austrije sve „moderniji“, u Gasteinskoj dolini vlada potpuno drugačiji pristup. Tamo više od 100 Krampus grupa izlazi samo 5. i 6. decembra, zajedno sa Deda Mrazem, od kuće do kuće. Pravila o maskama, kostimima i ponašanju prenose se već više od 100 godina.
„Kod nas se nikad nije ni razmišljalo o laserskim šouima i takvim stvarima. Mi običaj prenosimo isto kao što su to radili naši stari“, kaže Matthias Pfister iz Dorfgasteina.
Autentična austrijska tradicija, danas jača nego ikad
U čitavoj Austriji – bilo kroz tradiciju ili moderna događanja – jedno je sigurno: velika je verovatnoća da ćete početkom decembra negde sresti Krampusa. Fenomen je toliko porastao da je danas deo kulturnog identiteta zemlje, kombinacija duboko ukorenjenog običaja i savremenog spektakla.
Za mnoge Austrijance, Krampus je više od „strašnog lika“ – to je deo njihovog nasleđa, detinjstva i zimskog duha koji traje generacijama.