Prvi putnici ušli su u kabine u 11 časova, a nova linija, označena kao C1, predstavlja prvu gradsku žičaru u širem području Pariza i regiona Île-de-France. Projekat je realizovan kao produžetak jedne metro-linije i ima ukupnu vrednost od 138 miliona evra, objavio je francuski list Le Figaro.
Žičara povezuje predgrađe Kreteil sa opštinom Limeil-Brévannes, u dolini reke Marne, jugoistočno od centra Pariza i severozapadno od aerodroma Orli. Trasa prelazi preko nacionalnog puta 406 i teretnog železničkog čvora, a linija ima pet stanica koje su direktno povezane sa metroom, autobuskim i tramvajskim linijama.
Nova saobraćajna veza osmišljena je kako bi se stanovnicima više opština omogućio brži i jednostavniji pristup pariskoj metro-mreži. Po satu i po smeru, u kabinama kapaciteta do deset osoba može se prevesti 1.600 putnika, dok se maksimalno trajanje vožnje procenjuje na 18 minuta. Za poređenje, ista relacija autobusom traje oko 40 minuta, što znači uštedu vremena od približno 20 minuta.
Predsednica regiona Île-de-France Valeri Pekres istakla je prilikom svečanog otvaranja da je reč o „ekološkom, korisnički i porodično prilagođenom“ vidu javnog prevoza. Predstavnik Île-de-France Mobilités Kristof Surovjek ocenio je da će nova žičara „značajno unaprediti svakodnevni život građana“.
Naručilac projekta bila je regionalna saobraćajna uprava Île-de-France Mobilités, dok je konzorcijum kompanija zaduženih za realizaciju projekta predvodila Doppelmayr France, uz učešće infrastrukturnih planera, pejzažnih arhitekata, kao i građevinskih i arhitektonskih firmi. Iz Doppelmayra su projekat opisali kao „reprezentativni, takozvani leuchtturm projekat za Evropu“.
Austrijska Doppelmayr grupa beleži i snažan poslovni rast. U poslovnoj 2024/25. godini kompanija je povećala prihod za 13,19 odsto, sa 1,057 milijardi evra na 1,197 milijardi evra, čime je dodatno učvrstila svoju poziciju jednog od globalnih lidera u oblasti žičara i transportnih sistema.
Urbane žičare sve češće postaju deo javnog prevoza u velikim gradovima. Slični sistemi već postoje u Tuluzu, Barselonii Londonu, dok su najrazvijenije mreže ove vrste izgrađene u La Pazu u Boliviji i Medeljinu u Kolumbiji.