Dana 8. maja, Austrija obeležava Dan oslobođenja, kraj Drugog svetskog rata i trenutak u kojem je počelo novo poglavlje u istoriji zemlje. Iako je kraj rata 1945. godine doneo kraj nacističkom teroru, za milione ljudi to je bio samo početak neizvesne budućnosti.
Kapitulacija u više činova
Nemački Wehrmacht je više puta potpisivao kapitulaciju. Prva delimična kapitulacija usledila je 4. maja 1945. godine na Lüneburškoj heidi pred britanskim feldmaršalom Bernardom Montgomeryjem. Potpuna bezuslovna kapitulacija usledila je 7. maja u francuskom gradu Reims, a potpisao ju je general Alfred Jodl. Međutim, zbog zahteva sovjetskog lidera Staljina, potpisana je nova kapitulacija u Berlinu – tehnički 9. maja po moskovskom vremenu, dok se u Austriji i Nemačkoj obeležava 8. maja.
Austrijski povratak: Druga republika
Dok su borbe još trajale – posebno u Beču, gde je teško oštećen i Štefansdom – antifašističke i demokratske snage počinju da organizuju novu vlast. Socijaldemokratska partija (SPÖ) se brzo reorganizovala, osnovana je nova Narodna partija (ÖVP), a zajedno sa komunistima (KPÖ) formirana je Privremena vlada pod vođstvom Karla Rennera. Dana 27. aprila 1945. godine proglašena je obnova Republike Austrije, dok je nacistički Anschluss iz 1938. godine proglašen ništavnim.
Mauthauzen: lice užasa
U maju 1945. savezničke snage ulaze u Austriju: Francuzi u Bregenc, američke trupe u Tirol i dalje ka Salcburgu. Na putu ka Linzu oslobađaju logor Mauthauzen – poslednji nacistički koncentracioni logor u Evropi, simbol zločina nacista.
Prvi izbori i nova vlast
Prvi slobodni parlamentarni izbori od 1930. godine održani su u novembru 1945. godine. Bivšim članovima NSDAP-a, SS-a i SA nije bilo dozvoljeno da glasaju. Najjača stranka bila je ÖVP, a Leopold Figl postaje kancelar. Predsednik države bio je Karl Renner iz SPÖ. Nova koaliciona vlada (ÖVP, SPÖ, KPÖ) počela je sa radom 20. decembra 1945. godine.
Cena rata: 60 miliona mrtvih
Drugi svetski rat odneo je živote oko 60 miliona ljudi, uključujući šest miliona Jevreja i pola miliona Sinta i Roma – žrtava nacističkog rasizma. Austrija se, kao bivša deo Trećeg rajha, suočavala s razaranjem, siromaštvom i dubokim osećajem krivice.
„Verujte u ovu Austriju“
Uprkos teškoćama, Figl je u božićnom govoru 1945. godine poručio: „Nemam vam ništa da dam za Božić… imamo ništa. Mogu vas samo zamoliti: verujte u ovu Austriju.“
Jubileji 2025: 80 godina od kraja rata, 70 godina od državnog ugovora, 30 godina članstva u EU
Ove godine Austrija obeležava tri značajna jubileja: 80 godina od kraja rata, 70 godina od potpisivanja Državnog ugovora i 30 godina članstva u Evropskoj uniji. Tim povodom širom zemlje se održavaju brojne komemoracije i manifestacije.
Sećanje kao izazov
Međutim, sećanje na Drugi svetski rat ostaje podeljeno. Prema istraživanju Instituta Integral, 35% građana smatra da se premalo govori o tome, dok 25% misli da se govori previše. Većina (62%) smatra da Austrija, zbog svoje istorije, ima posebnu moralnu obavezu da se zalaže za mir i međunarodnu saradnju. Istovremeno, 82% smatra da se nove generacije ne mogu smatrati odgovornima za zločine iz prošlosti.
Između rituala i odgovornosti
Istoričarka Verena Pawlowsky ističe da se značaj sećanja menja s vremenom. „U početku je emocijama obeležen i konfliktan, a s vremenom postaje ritualizovan i sve više simboličan.“ No, simboli i gestovi u politici i dalje igraju važnu ulogu. Ključna funkcija sećanja ostaje – podsećanje i stvaranje svesti o odgovornosti.