Nekada se smatrao opakim – danas je oličenje bečke i deo UNESKO kulturne baštine. Bečlije to vole, muziku – koju je pre 150 godina proslavio kralj valcera Johan Štraus – kao i istoimeni ples u tročetvrtinskom taktu, koji je sastavni deo svakog bala.
Šubert, Šopen, List, Brams i Maler pisali su valcere koji nisu bili namenjeni za igru: kao pesmu za klavir ili orkestar. Međutim, plesni valceri dinastije Štraus započeli su neuporediv trijumf širom sveta. Plesati valcer – tako se slavilo na bečki način. Nigde se ne slavi na ovaj način kao na bečkim balovima.
Kralj valcera Johan Štraus II
Kada je u pitanju plesna muzika, publika je stalno očekivala nove valcere i polke. Kompozitori, u isto vreme i dirigenti, kao što su Džozef Laner, otac i sin Johana Štrausa dali su kvantitet i kvalitet. Otac Johana Štrausa (1804-1849) napisao je „Marš Radeckog”. Junior (1825-1899) je ušao u istoriju kao kralj valcera, što ga je odvelo u Rusiju i Ameriku. Muzikom su se bavila i njegova dva brata Josef i Eduard.
“Na lepom plavom Dunavu” – prvi hit
Najpoznatije delo Štrausa Juniora je „Na lepom plavom Dunavu“. Delo je nastalo u Štrausovom stanu u Praterštrase 54, koji je sačuvan u izvornom obliku i vredan je posete. I štamapa je izveštavala o hvaljenoj premijeri 17. februara 1867. , gde je pisalo “Početni broj drugog dela bio je odlučujući hit”.
Devetominutna tajna himna Austrije redovno se svira kao bis i vrhunac Novogodišnjeg koncerta Bečke filharmonije, koji se prenosi širom sveta. Osim toga, neizostavi je deo repertoara na bečkim balovima, koji su takođe jedinstveno iskustvo za posetioce.
Priča o čuvenom valceru „Na lepom plavom Dunavu“i još mnogo toga o dinastiji Štraus ispričano je u Štrausovoj kući, multimedijalnom muzeju Kralja valcera. U Štraus sali je nekada svirao Johan Štraus II, a danas se njegova muzika može čuti na koncertima.
Pročitajte još: Kuća Johana Štrausa – otkrijte kako je nastao najpoznatiji valcer na svetu!
Poznat sve do svemira
Već za Štrausovog života „Na lepom plavom Dunavu“je postao narodna himna, uporedo sa carskom himnom Jozefa Hajdna „Bože čuvaj”. Kada je u aprilu 1945. Proglašena druga republika, pred parlamentom je intoniran valcer „Na lepom plavom Dunavu“ zbog nepostojanja himne, a na njega se oslanjala i fudbalska reprezentacija Austrije posle Drugog svetskog rata.
Ovu muziku je austrijska televizija prva emitovala u etar 1955. godine. Varijacija melodije se i danas može naći u zvučnom potpisu informativnog programa ORF-a „Zeit im Bild“. Aviokompanija Austrian Airlines takođe koristi ovu muziku.
„Na lepom plavom Dunavu“ je na kraju našao svoj put u pop kulturi, kao pratnja u crtanim filmovima poput „Tom i Džeri“ ili u američkoj seriji „Simpsonovi“.
Konačno je postigao najviši kultni status u klasiku naučne fantastike Stenlija Kjubrika „2001: Odiseja u svemiru“ iz 1968: uz zvuke Štrausa, svemirski brod težak nekoliko tona sleće na rotirajuću svemirsku stanicu sa prividnom težinom i naporom. Sekvenca je precizno prilagođena dužini i ritmu valcera – nagoveštaj Štrausovog majstorstva u kompoziciji.
Unesko kulturno nasleđe
U novembru 2017. Unesko je bečki valcer uvrstio u austrijski inventar nematerijalne kulturne baštine. Valcer ima tradiciju i posebna tehnika sviranja i interpretacija bečkog valcera, kao i sam ples, prenose se kroz simfonijske i plesne orkestre, horove i plesne škole.
Izvor:vienna.info, foto: Nalsovna/© WienTourismus/Paul Bauer