Svako priznanje vredno je 15.000 evra, a reč je o najvišem austrijskom odlikovanju za prevodioce. Dok je Hilcenzauer nagrađena za prevode sa engleskog na nemački, Relja Dražić dobio je priznanje za izuzetan doprinos prevođenju austrijske književnosti na srpski jezik.
Relja Dražić – četiri decenije posvećenosti austrijskoj literaturi
Relja Dražić, rođen 1954. u Bogojevu, aktivan je kao književni prevodilac više od 40 godina, od 1982. do danas. Tokom tog perioda postao je jedan od ključnih mostova između austrijske književnosti i čitalaca u Srbiji i regionu.
Njegov prevodilački opus obuhvata dela najznačajnijih austrijskih autora – od Ingeborg Bahman, Josefa Rota i Heimita fon Doderera, do savremenih pisaca kao što su Peter Handke, Ljuba Arnautović i Norbert Gštrajn. Žiri je posebno istakao njegovu sposobnost da „prenese ritam, ton i suštinu originala, stvarajući prevod koji po kvalitetu ravnopravno stoji uz izvorni tekst“.
Važan doprinos kulturnim vezama Austrije i Srbije
Priznanje Relji Dražiću ima i snažnu simboličnu dimenziju kada je reč o kulturnoj saradnji između Austrije i Srbije. Njegov rad doprineo je boljoj vidljivosti austrijskih autora u srpskim izdavačkim programima i omogućio da se savremena austrijska proza i klasici čitaju u autentičnom, stilski doslednom prevodu. Zahvaljujući prevodiocima poput Dražića, austrijska književnost ima stabilno mesto na domaćoj književnoj sceni.
Uloga prevodilaca u savremenom svetu
Ministar kulture i predsednik SPO, Andreas Babler, poručio je da su prevodioci „majstori transkulturne komunikacije“ i da njihova uloga ostaje nezamenljiva uprkos ubrzanom razvoju tehnologije i automatizaciji.
„Činjenica da čitamo autore poput Hana Kanga, Serhija Žadana ili Lászla Krasnahorkaija na nemačkom jeziku deluje prirodno tek zahvaljujući prevodiocima koji otvaraju vrata drugim svetovima“, naglasio je Babler.