Štandovi bečkih kobasica, koji su generacijama bili deo gradskog pejzaža, zvanično su stavljeni na listu nematerijalne kulturne baštine Uneska.
Štandovi za bečke kobasice su deo žive bečke tradicije i sada su uvršteni u nematerijalnu kulturnu baštinu Uneska. Ova jedinstvena institucija se na taj način pridružuje kulturi bečkih kafića i vinskih kafana i podvlači značaj štandova sa kobasicama kao mesta susreta, kulinarske raznolikosti i bečkog načina života.
Pročitaj još: Božićni muzej u Salcburgu – Jedinstveni muzej u Evorpi
Gradonačelnik Michael Ludvig, koji se unapred borio za nagradu, zadovoljan je:
„Štand za bečke kobasice nije samo mesto kulinarskih užitaka, već i živi simbol bečkog načina života. Njegovo proglašenje za nematerijalnu kulturnu baštinu odaje počast tradiciji, gostoprimstvu i raznolikosti našeg grada. Ova titula je priznanje svim Bečanima koji svojom toplinom i šarmom čine štandove za kobasice više od obične snek bara – mesta susreta na kome se susreću radost života i kulture.“
Duga tradicija štandova za bečke kobasice
Istorija štandova bečkih kobasica seže u vreme Austro-ugarske. Uz dozvolu stalnih lokacija iz 1969. godine, ova ustanova se dalje razvijala i od tada oblikuje svakodnevni život u gradu. Od kasne užine posle posete operi do brzog obroka za radnike u smenama – štandovi sa kobasicama predstavljaju nizak prag, zajednicu i raznolikost.
Kobasica kao ambasador bečke kulture
Nagrada za nematerijalnu kulturnu baštinu slavi ulogu štandova za kobasice kao ambasadora bečke kulture. Najstariji štand koji još uvek postoji, „Šand sa kobasicama Leo“ na Doblinger Gurtelu, koji je otvoren 1928. godine, ostaje živo svedočanstvo o ovoj tradiciji.
Usidren u pop kulturi
Pored kulinarske funkcije, štandovi za kobasice našli su mesto i u popularnoj kulturi. Pojavljuju se u književnim delima poput Fridriha Torberga „Tetka Joleš“ i bili su nagrađeni u „Svakodnevnim pričama“ Elizabet T. Spira. Sa terminima kao što su „Eitrige“ i „Krokodu“, kao i šarmantni bečki Schmah, oni su duboko usidreni u lokalnoj kulturi.
Izvor: Stadt Wien, foto: Stadt Wien