Od kreditne kartice niko ne bi odgrizao zalogaj, a ipak je svake nedelje pojedemo – u obliku mikroplastike koja je prisutna svuda u našoj ishrani.
Kako smanjiti mikroplastiku u hrani, ali i u svakodnevnom životu, objašnjava Die Umweltberatung u brošuri „Mikroplastika“, koja se može besplatno preuzeti sa sajta ovde.
Ne može se okusiti, ne miriše i ne vidi se golim okom, ali mikroplastika je svakodnevno deo naše ishrane. Istraživanje Univerziteta Njukasl pokazuje da prosečna osoba unese količinu mikroplastike koja odgovara težini jedne kreditne kartice svake nedelje. Šta možemo da uradimo? „Izbegavanje plastične ambalaže i kuhinjskih pomagala smanjuje unos mikroplastike“, preporučuje biolog Sandra Papes iz ove organizacije Die Umweltberatung.
Saveti za izbegavanje mikroplastike u hrani
U proizvodnji plastike koriste se štetne supstance poput omekšivača ili usporivača gorenja. Na površini čestica mikroplastike dodatno se mogu taložiti teški metali, bakterije ili virusi. Na taj način, putem mikroplastike, u ljudski organizam dospevaju strani materijali koji mogu ugroziti zdravlje. Postoji mnogo načina da se smanji unos mikroplastike:
- piti vodu iz česme umesto flaširane vode
- birati proizvode bez plastične ambalaže – najbolje kupovati hranu bez pakovanja
- izbegavati plastične kuhinjske predmete – varjače i lopatice koristiti drvene ili metalne, činije od stakla, emajla ili nerđajućeg čelika
- ne koristiti čajne kesice ili kafu u kapsulama – čak i kesice od „papira“ mogu ispuštati mikroplastiku
- koristiti kuhinjske tkanine od prirodnih vlakana (npr. pamuk, celuloza)
- ograničiti unos morske ribe i morskih plodova
- izbegavati mlinove za so i biber sa plastičnim mehanizmom, jer mikroplastika može dospeti direktno u hranu
Kako nastaje mikroplastika
Plastika s vremenom i upotrebom postaje lomljiva i raspada se. Pod uticajem mehaničkog trenja, deterdženata, UV zračenja, vetra ili talasa, veći plastični predmeti se razlažu na sve sitnije čestice – nastaje mikroplastika. Svako smanjenje upotrebe plastike u svakodnevnim predmetima doprinosi manjoj količini mikroplastike u hrani. Vodeni organizmi je unose hranom, a ljudi je dalje unose jedući ribu i morske plodove.
Plastika u domaćinstvu
Svuda gde hrana dolazi u dodir sa plastikom postoji rizik od unošenja mikroplastike. Čak i tokom kućne pripreme hrane, mikroplastika može završiti u obroku – na primer, sečenjem na plastičnim daskama ili mućenjem u plastičnim posudama.
Tkanine, navlake za nameštaj, tepisi, posteljina ili odeća od sintetičkih materijala stvaraju sitan plastični otpad (abraziju). Što je više sintetike u domaćinstvu, to je veći procenat mikroplastike u vazduhu i kućnoj prašini – koja na kraju završava i na našim tanjirima.