Maibaum, ukrašeno stablo koje se postavlja na centralnim mestima u austrijskim selima i gradovima početkom maja, jedan je od najživopisnijih i najdugovečnijih običaja u Austriji. Ali šta simboliše ovo visoko drvo, zašto se čuva danonoćno i zašto ga mladi iz susednih sela pokušavaju ukrasti?
Poreklo Maibauma: Od paganskih rituala do današnjih festivala
Koreni običaja postavljanja Maibauma sežu u predhrišćansko doba. Prema rečima austrijske etnološkinje Elisabeth Schiffkorn, visoko stablo je simbolizovalo vezu sa božanskim – svojevrsni „toranj ka nebu“. U zamenu za postavljanje stabla, ljudi su se nadali plodnosti, sreći i blagoslovu.
Tokom vekova, običaj se menjao. U srednjem veku, na primer, Maibaum je simbolisao dozvolu za ples, jer je zabava bila strogo ograničena van postnog perioda. Prvi pisani trag u Beču potiče još iz 1230. godine, a tokom Tridesetogodišnjeg rata vojnici su ga koristili kao „drvo časti“ za svoje nadređene.
Čak su i revolucionari 1848. postavljali Maibäume kao „stabla slobode“, dok su nacisti pokušali da ga prisvoje za propagandu – što je ostavilo gorak ukus decenijama kasnije. Tek od 1970-ih običaj ponovo živi kao deo lokalnog identiteta i prolećnih svečanosti.
Maibaum kao umetničko delo
Maibaum se najčešće pravi od prave, visoke jele ili smrče. Stablo se oguli, ali vrh – simbol života – ostaje netaknut. Ukrašava se zelenim vencima, raznobojnim trakama, grbovima, zanatskim tablama i figuricama u narodnim nošnjama.
U nekim regionima Austrije, kao što su Koruška i Salcburg, ispod vrha su se nekada kačile kobasice, perece, voće ili čak kesice s novcem – nagrade za one koji uspeju da se popnu do vrha.
Ko postavlja Maibaum i zašto se krade?
Postavljanje Maibauma je zadatak lokalne omladine, često uz pomoć dobrovoljnih vatrogasaca. Bez pomoći dizalica i kranova, drvo se ručno podiže uz pomoć dugih motki i konopaca, dok lokalni folklorni ansambli izvode ples oko stabla.
Nakon postavljanja, stablo se danonoćno čuva – jer ga mogu ukrasti rivali iz susednih sela! Ovo „krađa“ nije kriminalno delo već dozvoljena igra u duhu tradicije. Pravila se razlikuju po regionima: negde se može ukrasti samo ako leži, drugde i ako već stoji, dok je u nekim mestima zabranjeno krasti drvo koje je već „okrunisano“ ili na koje se neko popeo.
Ukoliko se krađa uspešno izvede, domaćini moraju „otkupiti“ Maibaum – najčešće uz jelo i pivo, dok ponekad sledi i šala-sudski proces sa kaznama za kradljivce.
Takmičenje u penjanju: Maibaumkraxeln
Penjanje uz klizav i oguljen Maibaum je omiljeni izazov mladih muškaraca. Nekada su nagrade visile na vrhu – danas je više reč o sportskom nadmetanju. U pojedinim krajevima Austrije, stablo se čak maže sapunom ili voskom, pa takmičari koriste pepeo ili smolu za bolji hvat.
Šta se dešava posle?
Maibaum stoji do kraja maja, za Duhove ili čak do jeseni, simbolično „prenoseći plodnost“ na okolna polja. Na kraju se stablo seče – često uz zvuke „Holzhacker-Marscha“.
U Koruškoj se drvo pretvara u merdevine, dok se u južnom Burgenlandu prisutniku odseca „disk“ za sreću. U nekim mestima, Maibaum se čak prodaje na aukciji, a novac ide u dobrotvorne svrhe.
Ljubavne poruke pod prozorom
U Burgenlandu i drugim delovima Austrije, „ljubavni Maibaum“ – manje stablo ukrašeno trakama – postavljao se ispod prozora simpatije. Iako je ovaj običaj u opadanju, Maistrich (kreda u obliku linije od kuće do kuće) i dalje se koristi za razotkrivanje tajnih veza.
