Planinski pašnjaci, tradicionalne alpske farme i uzgoj visokokvalitetne stoke decenijama su deo međunarodnog imidža Austrije. Upravo iz tog alpskog okruženja dolazi i priča o kravi koja je iznenadila naučni svet – jer pokazuje nivo inteligencije i snalažljivosti kakav je do sada uglavnom pripisivan ljudima i šimpanzama.
Reč je o trinaestogodišnjoj kravi Veroniki iz Koruške (Gailtal), koja koristi alate kako bi se počešala i rešila svrab na telu. Veronika, krava rase braunfih, živi na planinskoj ispaši kod porodice biološkog farmera Vitgara Vigelea, koji je drži kao kućnog ljubimca, a ne za proizvodnju mleka ili mesa.
Vlasnik je još pre nekoliko godina primetio da Veronika podiže grančice sa zemlje i njima tera muve ili češe svrab. Vremenom je njeno ponašanje postalo sve složenije – danas koristi metle, četke i grabulje, birajući deo alata u zavisnosti od mesta na telu koje želi da počešlja.
Posebno je zanimljivo što Veronika, prema zapažanjima naučnika, koristi čekinje metle za leđa, dok za osetljivije delove tela, poput stomaka ili vimena, koristi dršku. Pre nego što počne da se češe, alat čak pozicionira jezikom.
Ovo neobično ponašanje privuklo je pažnju stručnjaka sa Veterinarskog univerziteta u Beču (Vetmeduni Wien) i Messerli instituta za odnose između ljudi i životinja. Kognitivna biologinja Alice Auersperg istakla je da je fleksibilna i ciljana upotreba istog predmeta na različite načine do sada naučno potvrđena gotovo isključivo kod šimpanzi.
Istraživački tim, predvođen biologom Antoniom Osunom-Mascarom, posetio je Veroniku u Koruškoj i sproveo niz posmatranja i eksperimenata. Rezultati su pokazali da krava dosledno bira odgovarajući deo alata i prilagođava pokrete u zavisnosti od telesne regije.
Studija o Veronikinom ponašanju objavljena je u renomiranom naučnom časopisu „Current Biology“ i već izaziva veliko interesovanje stručne javnosti.
Naučnici naglašavaju da ovo otkriće otvara nova pitanja o kognitivnim sposobnostima domaćih životinja, koje su dugo posmatrane prvenstveno kroz prizmu proizvodnje hrane. Slučaj Veronike pokazuje da i stoka može posedovati visok stepen prilagodljivosti, učenja i razumevanja okoline.
Priča iz Koruške tako ne samo da potvrđuje poseban odnos Austrije prema uzgoju kvalitetne stoke, već i ruši uvrežene stereotipe o „glupim kravama“, pokazujući da alpski pašnjaci kriju i iznenađujuće inteligentne stanovnike.